Чарли Чаплин, за животот

Четврток, 18 Април 2024
Чарли Чаплин, за животот

Чарли Чаплин е еден од најкреативните и влијателните ликови од ерата на немиот филм. Тој бил роден пред 135 години на 16 април 1889 година, а починал на 25 декември 1977 годин. Контраверзноста и ласкањето биле секогаш присутни како во неговиот јавен така и во неговиот приватен живот. Ова се дел од мислите кои ги споделува со светот: Немам баш многу трпение за убавите нешта кои мораат да бидат објаснети за да ги сфатиме. Не сум сигурен дека јавноста знае што сака. Ова е заклучок извлечен од мојата кариера. Ми се чини дека една од животните иронии е да правиш погрешна работа во вистинскиот момент. На крајот, се е една голема шега. Насмевката е тоник, олеснување, отстранување на болката. Животот би бил одличен, кога луѓето би те оставиле на мира. Животот е трагедија кога го гледаш од близу, но комедија кога го гледаш од далеку. Ништо не е трајно во...

Д-р Џемиле Берат: Крива Паланка дала најмногу факултетски образовани Роми во Македонија

Среда, 17 Април 2024
Д-р Џемиле Берат: Крива Паланка дала најмногу факултетски образовани Роми во Македонија

Д-р Џемиле Берат, првата лекарка Ромка во Македонија, психијатар во пензија ја промовираше својата автобиографска книга „Мојот сон“ во родниот град „Имав среќа да се родам, да учам и да се оформам како личност во Крива Паланка. Да не беше мојот роден град и моите кривопаланчани немаше да стигнам до успехот и да бидам таму каде што сум денес. Имав поддршка и помош од сите, од децата, наставниците, соседите и пријателите, сите растевме заедно, не се правеше разлика. Старите кривопаланчани беа благородни и добри луѓе“, рече д-р Џемиле Берат, првата лекарка Ромка во Македонија, психијатар во пензија, на промоцијата на својата автобиографска книга „Мојот сон“ во родниот град. На промоцијата во Центарот за култура присуствуваа многу пријатели, роднини, соученици, познаници и сограѓани со кои Берат дели заеднички спомени и моменти од нејзиното детство и младост. Автобиографијата во која пишува за својот трнлив животен и професионален пат, но и за вербата,...

Едногласно прифатено: „Плоштад Николае Георге“, историска одлука во Романија

Вторник, 09 Април 2024
Едногласно прифатено: „Плоштад Николае Георге“, историска одлука во Романија

Генералниот совет на општина Букурешт, на 29 февруари 2024 година, го одобри проектот за резолуција во врска со именувањето на јавниот простор лоциран на раскрсницата на улиците Sfinții Apostoli и Dr. Raul Orleanu во секторот 4 како „Плоштад Николае Георге“. „Плоштадот Николае Георге“ е првиот јавен простор посветен на меѓународно реномираната ромска личност која во текот на неговата кариера се истакна по својата морална сила, посветеност и енергија канализирана во процесот на признавање на Ромите како национално малцинство. Оваа почит на личноста на Николае Георге и на неговата борба за човекови права означува ново поглавје во историското помирување меѓу ромското малцинство и мнозинското население. „Плоштадот Николае Георге“ станува симбол на мултикултурализмот, инклузијата и демократските вредности. Барањето за именување на плоштадот беше поднесено од Ромскиот образовен фонд, граѓанската платформа Аресел, Здружението за развој на ромски претприемништво (REDI) и Европскиот ромски институт за уметност и култура (ERIAC). Градоначалникот Никушор Дан изјави: „Социологот...

Šutka NEWS

Д-р Џемиле Берат: Крива Паланка дала најмногу факу...

Д-р Џемиле Берат: Крива Паланка дала најмногу факултетски образовани Роми во Македонија

Д-р Џемиле Берат, првата лекарка Ромка во Македонија, психијатар во пензија ја промовираше својата автобиографска книга „Мојот сон“ во родниот град „И...

После две години премиерски мандат во рок од некол...

После две години премиерски мандат во рок од неколку дена Премиерот Ковачевски повторно меѓу Ромите, но овој пат со својата ќерка гостин на Ромскиот бал во Скопје

После 2 години мандат како премиер, Претседателот на Владата Димитар Ковачевски кој пред тоа никогаш не дошол на посета меѓу Ромите во рок од неколку...

Мицкоски на Европски Ромски бал

Мицкоски на Европски Ромски бал

Партијата Роми обединети од Македонија –РОМ чиј претседател е актуелниот советник во град Скопје, Ерџан Селими организираше Ромски бал на кој присуств...

Премиерот Ковачевски во посета на Шуто Оризари: Со...

Премиерот Ковачевски во посета на Шуто Оризари: Со новиот Ресурсен центар, жителите добиваат полесен пристап до сите услуги во државата

Претседателот на Владата на Република Северна Македонија, Димитар Ковачевски, денеска за прв пат после две години како стаи на функција Претседател на...

Ученици и наставници во Шуто Оризари учеа за клима...

Ученици и наставници во Шуто Оризари учеа за климатските промени и заштита на животната средина

Најмалку 150 ученици Роми од основните и средното училиште во Шуто Оризари учествуваа во работилници за подобрување на нивното здравје, за климатските...

По вчерашниот инцидент во Шуто Оризари МВР со сооп...

По вчерашниот инцидент во Шуто Оризари МВР со соопштение: Приведени двајца малолетници по пријава за повреда со остар предмет на 14 годишник

Полициски службеници од Единицата за внатрешни работи Чаир при СВР Скопје лишиле од слобода двајца малолетници, постапувајќи по претходна пријава на 1...

Romane tradicionalno adetia baši Vasilica - Čhin e papinakoro šero irame premal i rig kotar ikljol o kham!

O Romano nevi berš - Vasilica kerel pe taro 13 januari rakjate dži o 17 januari, thaj ko akava dive čhinela pe papinja, misiria thaj o šero valjani te ovel irame premal i rig kotar ikljola o kham te manglen o berš te ovel berekjetlia!

 

I Vasilica si baro dive majbut e Romenge tari Srbia, a isi Roma so keren akava baro dive thaj an i Makedonia, thaj aver Balkansko thema. I data so 14 januari, ko dive kana o hristiania utsavalkeren olengoro dive Sv.Vasili jali hristiansko Nevo berš. Trujal so o purane Roma majbut si muslimania akava dive keren le salde premal tradicia so si taro periodi kana ale o Khoraja ko akala thana, kana o Roma majbaro procenti sine hristiania. 

Baši Vasilica majbut čhinela pe sine papina thaj misiria, khanja thaj aver. Šaj sine te čhinen pe kobor so mangel manuš, athinalipaja kobor si barvalo jali čorolo, thaj kobor misafiria akharel, numa majimportantno si o numero ma te ovel pari. O papina thaj aver so ka čhinen pe ko 12 jali 13 januar rakjate, a neko čhinel thaj 13 jali 14 javinate, sar ko kerel sar tradicia ki pli familia.

O papina čhinel o kherutno kote pomožinel ole panda jekh paše tari familia. Oj čhinel pe satarea ko trupco, kote o šero tari papin jali javer mora te ovel irame ki rig kotar so ikljola o kham. Okola so čhinen valjani te oven nangjarde. Akava si sar pagansko tradicia. Majbari loš si te sine i papin,. o misiri jali i khani thuli soske pakjala pe kaj o berš ka ovel panda majberikjetno. Odoleske kinena sine papina, misiria, jali khanja angleder i Vasilica te šaj te parvaren pe thaj te oven panda pothule.

Ko disave popurane familie sine adeti da te phagen guruveskere pre te keren pača kote giljaven sine thaj gilja. Rakjate ko 12 januari ko trupco o domakini e khereskoro phagel sine o kočia taro guruv thaj giljavel sine gili:" But sastipe bičhavav me dajake me dadeske. Te bičhavav lenge but baht thaj sastipe. Ko lengoro anav kerav i pača"

Ki Vasilica ko 14 januari javinate o polazniko avel ko kher. Ov frdel pani, e kherutnen khuvel ko šero, frdel mumuruzi, pirindži em love thaj vakerela: " Bahtali i Vasilica".

O polazniko si arakhlo tari familia. Oleske dena love šeja thaj gudel.

Rakjake ko 14 januari kerel pe o hajbe. Kerel pe sine čorba, pherde babure, peko mas taro papinja, khanja, misiria em salata. Den sine em piftia - pača. Ki odoja rat bešel sine salde i familia khere a na javer misafiria.

Ko disave romane mahalae, sine asavko adeti kote o polayniko ked avel sine pučel sine e domakjine e khereskoro taro udar, a o domakini adžikerel le sine ko astali pherdo hajbaja e lafencar : " Dikheja man_". O domakjini del džovapi_ " Dikhava tut". Te gani o polaznioko iranel lafencar : "Akava berš dikheja man, dži berše ma te dikhe man" - mislibaja kaj taro pherdo astali hajbaja dži berše te našti dikhel e polazniko thaj i trpeza te ovel pherdi.

Ko odova dive kerel pe sine pogača jali kačamako thaj čhivel pe sine metalno moneta, thaj ko ka arkhel la sine odova berš ka ovel oleske majbahtali

 

Pin It
FaLang translation system by Faboba

Од 5 Ноември 2022 достапен документарниот филм на СП БТР „Небо, Точак, Земја„ на Max TV и Max TV GO со пребарување –Видеотека

Сакам да речам

6-to Romano Čhavorikanoo muzikakoro festivali 
„Čhavorikano Suno 2022“ – SP BTR

6-ти Ромски Детски музички фестивал
„Детски Сон 2022„ – СП БТР

6th Romani Children's Music Festival
"Children's Dream 2022" - SP BTR

Momentalno Online

Имаме присутни 221 посетители кои го читаат ROMATIMES.NEWS

o Vakti

 booked.net

Најпопуларни

Golden Wheel - Entry Application Form

Flag Counter

Нашиот бројач брои од 13.01.2019
Брои исти посетители од кои земји го гледаат нашиот портал
Најдоле има вкупно колку е посетен порталот