Socijala

Индустриската фарма за свињи која некогаш се наоѓала на местото на концентрациониот логор за Роми од Втората светска војна, конечно е целосно урната

Во Лети у Писку, Чешка, конечно заврши уривањето на некогашната индустриска свињарска фарма на локациите каде што беше воден концентрационен логор за Роми за време на Втората светска војна. Фирмата договорена за работата сега статички обезбедува две згради од поранешната сала за добиточна храна која ќе биде дел од тамошната изложба. Уривањето започна на крајот на јули и Музејот на ромската култура сака да отвори центар за посетители таму во средината на 2023 или на почетокот на 2024 година. Беа поднесени три понуди за изградба на центарот, но музејот допрва треба да го избере победникот . Музејот сметаше на трошоците од 73,5 милиони CZK [3 милиони евра] без ДДВ за изградба на центарот. Каролина Шпилманнова, портпаролка на музејот, ја известила чешката новинска агенција (ЧТК) за сумата.

 

Link: https://romea.cz/en/czech-republic/industrial-pig-farm-that-once-stood-on-the-site-of-a-wwii-era-concentration-camp-for-roma-has-finally-been-completely-demolished

Kaj si sano odothe čhingjol

Savato si djes savo teljarav gaja kaj phirav pe detharin khetane mure džućelesa, alosarav jekh katar pandž marketura pala burgera ande morro marketo po Trgo Kralj Aleksandar ando Nišo. Te alosares lačho bureko ando Niš si but phare. Naj ande sasti luma gaći marketura burekosa deso ande kava foro.

Gindiv po bureko thaj pala 10-to decembri, Maškarthemutnio djes pala manušikane xakaja. Akhardino sem pe duj kidipa kaj trubuv te phenav vareso „godjaver’. Ni kamav vi akava breš te kerev baro djes kana naj vrama pala goda.

Savorre save pe kava 10-to decembri keren kava djes goda ćeren kerke ilesa situacijasa andi sasti luma. Srbijaki premijerka phenel kaj amare soldatura ka den po Kosovo. E Rusija maj dur kerel piro agresorsko maripe e Ukrainasa,maren e civiluren, muken len bi tatimasko thaj energijako.

Moralno thaj intelektualno infrastruktura e Srbijaki perel tele, prezidento pala SANU ramosarda lil godolese kaj ni kamel maj but te avel pe goda than, žurnalistura thaj e manuša save brakhin manušikane xakaja si dukhadine. Amen e Rroma džas varesar maškar latentno thaj legalno Europako fašizmo thaj i lumja savi dekumaj diljali! Ande sasti Europa e Rroma, minioritetura thaj religijske grupe sar jevrejura, muslimaja thaj kristijanura mujarenpe fizičke atakurenca pe lende.

Oštro publikano narativo thaj phagavipe kotrolako socijalne medijengo ande e anti-. Rromen, anti – Semituren, godolen save phenen kaj naj sasa holokaust thaj e islamofoburen ando mejnstrim but bilačhe konsekvencurenca. Aven mande informacije pala atakura pe Rroma ande Grecija thaj Slovakija. Grecijako policajco marda andar thuvalo ando šorro dešušov brešeske čhavrese savo si Rrom. Ande Slovakija o „Dedamrazo“ ni kamla te del paketići rromane čhavorrenge.Na mangav te xav maj but o bureko!
Si man dar! Paćav numaj ande perutni Micika, perutno thaj phral Bube thaj ande sajekutni savatoski kafava. Ni džanav so ađes te vaćarav pe kala duj ćidimata.Gindivma… kava đes si but lačho xoxavipe save kerde impotentne političara thaj maškarthemutne institucije kontra xakaj thaj čačipe! Biš breša nakhle sar si kerdino zakono pala minoritetura thaj 13 breša katar keripe Zakonosko pala brakhipe e diskriminacijako. Sar te sikavav e manušen kaj egalutnipe ando zakono thaj ando čačo trajo naj jekh-sar-aver.

Sar te phenav e manušenge kaj numaj 0,001 procentura Rromengo kerel bući ande themeske institucije pal minimum duj šela Rroma save agorisarde univerzitetura adžukaren po birovo. Sar te phenav kaj i raštra ni lel sama pe lako šerutno lil (Ustav) godolese kaj si „amalipe egalutne šansengo“ numaj fraza. Kaj ni respektuilpe Zakono pala raštrake butjarn, savo phenel kaj musaj te lelpe sama po egalutnipe kana delpe than butjarne manušenge ande raštrake institucije. So te phenav pala šel purane rromane komunitetura save naj legalizujime pal dživdinen katar starto 20-tone šelbrešengo kontra „kindine“ rromane khera save rromane butjarne manuša na astarde? 

 

Link: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/gde-je-tanko-tu-se-kida-kaj-si-sano-gothe-phagavelpe/

На чешкиот станбен имот во кој претежно живеат Роми станари нема топлина и топла вода

На жителите на една станбена населба во градот Шлукнов во областа Дечин долго време им пречи нефункционалното греење и недостатокот на топла вода. Изнајмувачите, кои често се семејства со деца, живеат во единици каде што температурата е само 15 степени Целзиусови за време на студено време.

Еден станар кој не сакаше неговото име да биде објавено, ја информираше чешката новинска агенција (ЧТК) дека зградите имаат застарени котли што работат на јаглен и дрва. Според него, огновите најчесто не се палат во котлите.

Сопственикот на зградите, Павел Цајтхамер, изјави за ČTK дека тие наводи се измамнички. Според него, становите имаат топлина.

„Ова трае осум години, можеби и повеќе. Котлите се таму, но се стари. Имавме дури 14-дневно исклучување за да ги замениме, но тие никогаш не ставија нови“, рече закупецот.

 

Link: https://romea.cz/en/czech-republic/czech-housing-estate-inhabited-mostly-by-romani-tenants-lacks-heat-and-hot-water

Од анализата и реакцијата на Мрежата за системски решенија: Образованието е еден од клучните фактори за напредок кај Ромската заедница, потребен е поголем буџет за образованите во имплементација на Стратегијата на Ромите 2020 – 2023

Рома Тајмс продолжува да ги објавува реакциите на извештаите на дел од Министерствата за реализација на одвоените Буџети во имплементација на Стратегијата на Ромите 2020 -2023. На овие извештаи реагира и Мрежата за системски и трајни решенија за Ромската заедница во РСМ. Таа реагира на начинот на имплементацијата како и на висината на одвоени средства.

Овој пат се осврнува на Буџетот кој е доделен за Министерството за образование и наука. Во својот краток извештај МОН се вели дека имплементацијата се врши преку две програми Администрација и Средно образование

Во извештајот за програмата Администрација е наведено дека во 2020 и 2021 одвоени се околу 10 мил денари, а за 2022 е зголемен на 17,1 мил денари а со предолг буџетот за 2023  тој ќе иснесува 18.9 мил денари.

Во зивештајот е забележано дека доминатно од тие средства ќе бидат одвоени за Договори цели 13,4 додека за Разни трансфери 5,5, милиони денари.

Но за жал не е ништо конкретно напишано на какви Договори и Разни трансфери се мисли. Тоа останува непознаница.

За втората програма под Средно Образование Буџетите од 2020 до 2022 се движеа меѓу 12 и 14 мил. денари. За 2023 планиран е најнизок буџет од околу 10.1 милиони денари. Доминатно е дека тие средстав ќе се реализираат највеќе за Субвенции и трансфери.

Но за жал како што реагираат од Мрежата за системски решенија за тие одвоени 150.000 евра во извештајот нема никаков опис за каков вид на Субвенции и трансфери станува збор.

Дали без даден опис на Субвенции и трансфери е полесно да манипулира со извештајот или ....?

Или можеби ќе сакаат од тие средства да одовојат 45.600 евра (за 38 ромски семејства по 1200 евра) како отштета за донесената пресуда од страна на Европскит суд против Р.С.Македонија за сегрегацијата и дискриминација на Ромските деца – ученици во две основни училишта во Штип и Битола

Недоречености колку сакаш !

Анализата ќе продолжува наредните денови....

FaLang translation system by Faboba

Од 5 Ноември 2022 достапен документарниот филм на СП БТР „Небо, Точак, Земја„ на Max TV и Max TV GO со пребарување –Видеотека

Mangava te vakerav

6-to Romano Čhavorikanoo muzikakoro festivali 
„Čhavorikano Suno 2022“ – SP BTR

6-ти Ромски Детски музички фестивал
„Детски Сон 2022„ – СП БТР

6th Romani Children's Music Festival
"Children's Dream 2022" - SP BTR

Momentalno Online

       Isi 438 misafirija so dikhena o ROMATIMES.NEWS

o Vakti

 booked.net

Majpopularno

Golden Wheel - Entry Application Form

Flag Counter

Amaro brojači genjela taro 13.01.2019
Gejnela isto manuša tari koja phuv drabarena amaro portali
Majtele isi sa-ko-sa kozom dikhle o portali